Dokle bre vise?

I prosla je godina mog rada na opstinskom web sajtu (www.priboj.info), trudio sam da razgovaram o produzetku ugovora, drugi su bili brzi. Nisam ni imao prilike da razgovaram. Bilo bi fer da sam imao priliku da popricam malo sa ljudima. Ovako stekao sam neki sasvim mozda i pogresan utisak. Ali...

Dokle bre vise?

To je ono sto mene zanima. Da li imam granice da trpim? Da li cu ceo zivot da trpim? Koga bre da trpim?

Da li postoji "fer-play"? Kako biti dzentlmen?

U svetu u kakvom zivimo plivamo u moru idiota.

Recenica koja me najvise iritira u mojoj okolini jeste:
"Lako je tebi da pricas, on se snasao a sta si ti uradio."

Ljudi moji, zivimo u sistemu nepotizma. Sistemom rodjacko-novcanih linija se ljudi zaposljavaju. Mi pocinjemo da zavidimo onim nepostenim osobama. Danas nije sramota prevariti, prepisati, svercovati? Sta je sa postenim osobama. Hvala Bogu pa jos postoji trunka postovanja prema takvim osobama. Nismo svesni da tonemo. Ko se davi i za slamku se hvata, nazalost mi imamo "kokosije slepilo". Kao mlad covek ne zelim da zivim u drzavi gde cu morati da se zaposlim "preko veze". Hocu da svojim znanjem, trudom i radom postignem nesto. Necu da plivam u moru ulizica, da osecam strah i podvijem rep prema onima koji su nesto neposteno stekli.

Uopste imamo pogresna merila. Za nekoga iz provincije uspeh je imati lokal u Beogradu, ziveti u Beogradu, ici u wc u Beogradu. Ljudi pogledajte se na sta smo spali. Ja koji zivim u Priboju... pa dovoljno je da uvece izadjem na uzvisicu i bacim pogled na grad. Dovoljno je da 365 dana zivim u njemu i odlucim da odlazim. Zasto terate one pametne od sebe kada ni sami niste pametni?

Zasto ubijati konkurenciju i one koji su bolji od vas? Pridruzite im se. Doci ce i taj dan oticice svi, ostacete ali sami u svojoj zabludi sa idealima snalazenja. Ispod ljudske casti je raditi nesto za novac, za bogastvo. Moj profesor likovnog je dobro primetio, covek ne moze sa sobom poneti novac u grob. Treba stvarati dela, ali dela koja zauvek ostavljaju traga. Covek moze ostati upamcen samo kao dobar ili los. Ovo drugo je mnogo lakse od prvog. Zar je moguce da smo takvi ljudi?

Da li je to nedostatak novca poceo da ispira ljudske zivote?

Ok da predjem i na drugu temu. Vrlo skakljiva tema, ali da dam licni utisak o svemu tome.

Tice se nacionalne krivice za masakr u Srebrenici koji je pocinila vojska Republike Srpske. Pre neki dan udarna vest je da smo oslobodjeni za genocid u Bosni. Ovaj svet je zaista poceo da ludi... Bar po meni. Ne zato sto smo oslobodjeni nego sto smo i optuzeni...

Nazalost zivimo u svetu gde je krilatica stara uzrecica:
Kadija te tuzi, kadija ti sudi.

Trudim se da budem apolitican. Ne zelim da se bavim politikom. Primetno je da ljudi kojima se jedna stranka dopadne udju u nju i prihvate sve njene stavove iako bi vecina bila sa nacelima koje su do tada imali. Nazalost postoji i drugi razlog ulaska u stranku, to je bogacenje i precica do nekih beneficija. I to je nazalost cesta pojava....

Nego vracam se na temu. Sutradan razgovarajuci s mojom drugaricom ('ajde i naciju da navedem - Srpkinja) kaze da je to sramotna presuda i da ona oseca tu krivicu za masakr kao i da smatra da smo svi krivi. Ljudi zacudio sam se, jesmo li mi normalni. Vecina Nemackog naroda je bila za Hitlera i nacional-socijalizam. Svi su ga slavili, oni se nisu osecali krivim za ono sto su radili. Ja ne mogu i necu da se osecam krivim za masakr u Srebrnici. Licno osudjujem svaki masakr i ubijanje neduznih na ovom svetu. Ali koriscenje tog masakra u politicke svrhe je sramotno!!! Ne mogu da se suzdrzim kada me neko za tako nesto okrivljuje!

Onda mi je drugarica uputila jedno poredjenje da izbrojim 8000 sibica... Glupo sa njene strane. Ne zelim da se osecam krivim za ono sto neko u svojoj zabludi, ludosti i ne znam koji izraz da primenim za to uradim. Po meni je to kukavicki. Svi vi ratni zlocinci, svi vi treba da trunete za ono sto ste radili bez obzira na veru i naciju. Kakav Ratko, kakav Radovan. Herojstvo nije ubijati, herojstvo je drugom u nevolji pomoci.

Nametanje nacionalne krivice zarad politicki interesa je nesto najruznije sto neko moze da uradi. To je gazenje i zanemarivanje svih tih zrtava!

Ja ne mogu da shvatim sve te ludake koji su usli pod zastavom i oruzjem u voz u Strpcima ili u autobus u Sjeverinu i oteli neduzne ljude, moje sugradjanine i ubili ih zato sto su muslimani! Ne mogu da shvatim da neko ubija neduzne Srbe, Hrvate, Iracane...

21. vek je! Covek je i dalje najveca zivotinja! Istrebljuje se medjusobno, tu vise evolucija ne radi. Radi pravo sile...

Nema pravde, nema apsolutne slobode...

I kao sto jedne prilike cuveni glumac Klint Istvud rece:
"A good man always knows his limitations”

Ljudi zaista zivotni vek covek u poredjenju sa svemirom je smesan. Imamo jednu priliku, pametno je iskoristimo. Iskorenimo rdje oko sebe, promenimo drzavu u kojoj zivimo.

Ne, niko drugi to nece uraditi umesto nas. Ono sto sam trenutno u zivotu naucio jeste da mogu da verujem u sopstvenu unutrasnju snagu, da uvek mogu samog sebe da poguram napred ako zatreba! Ja zelim da uvek odem i cestitam komsijama Bosnjacima Bajram i da odem na baklavu :) Isto tako zelim da i oni dodju kod mene na krsnu slavu. Vera nije ono sto razdvaja ljude, to su predrasude. Odbacimo taj neki lokal-patriotizam. Najvece patriote devedestih su se obogatile, poginuli su oni sa nacionalnim osecanjima... Ne dozvolimo da nas vuku za nos.

Necu da dozvolim da se pojedinci snalaze a da ja propadam. Uvek postoji posten metod, samo je pitanje vremena...