Nego. Ovaj put se okupila ekipa: Miljan, Nopa, Jay i ja. Cilj - Priboj :)
Osnovna ideja je bila da se izadje na zeleznickoj stanici Ribnica, odatle se krene put Tornika. Sa Tornika je planirano spustanje prema manastiru Uvac a onda ponovo penjanje na Crni Vrh i spustanje prema Priboju. Sve ukupno nekih 40 km.
Krenuli smo ujutro u 8 casova putnickim vozom do Ribnice. Stigli smo oko pola 9.
Poceli smo polako da se penjemo ka zaseoku Ograde. Napravili smo kratak predah u zaseoku. Napunili smo flase vodom a zatim krenuli put Tornika. Prva pauza je pala na raskrscu izmedju Tornika i sela Ribnica. Doruckovali smo i uzivali u pogledu.
Medjutim nakon dorucka, krenuli smo pogresnom stazom pa smo zavrsili u kopu rudnika magnezita "Gornja Jablanica". Neki od kopova nisu ni zatvoreni. Po prvi put sam imao prilike da udjem u neki rudnika (izuzimajuci stari rimski rudnik "Jarmovac"). Unutra je hladno, mada ipak sve to pomalo mocno izgleda. Kao da su radnici odjednom napustili posao. Ponegde cak i lopatu mozete naci. Sine su manje vise ocuvane kao vagoni (koji su puni vodom). Rudnik je radio do pre neku godinu. Cak su i minerske knjizice ostale, zadnji datum je negde kraj 2003. godine.
Mislim da smo obisli sve kopove. Cak smo pronasli i upravnu kucicu. Idealno mesto za snimanje horor filmova :) Sve je potpuno napusteno. Srecom mi smo pronasli nas put. Sam put koji je vodio prema Torniku iz Gornje Jablanice je prolazio pored stoletnih borova. Bili smo fascinirani.
Zaista pravo je cudo kako su ostali ocuvani pored puta i kako to da ih nisu posekli. Stigli smo negde oko 13 casova na raskrsce puteva u podnozju Tornika. Napravili smo malo duzu pauzu a zatim krenuli preko livada u sumu i vrhu Tornika. Nije bilo tako lako kao sto se cinilo. Iako do vrha ima asfaltirani put, koji negde odjednom prestaje, nismo isli toliko njime. Problem je sto mnogo vijuga, pa smo ga vec na pola napustili i poceli da se penjemo kroz sumu. Izasli smo na teren predvidjen za buducu zicaru i skijaliste. Jos uvek je bilo snega.
Uz put nigde nije bilo snega, na vrhu se ipak zadrzao. Ostalo je samo jos malo do vrha, a i do polovine naseg puta.
Negde oko 14 i 30 smo se ispeli na vrh. Palo je malo razgledanja nove zicare (6 mesta). Sa zaljenjem smo konstatovali da je satrveno mnogo stabala zarad zicare i skijaliste.
Bilo mi je zanimljivo da vidim sta je i sa novim repetitorom. Ali izgleda da ni rusevine starog nisu rasciscene kako treba. Cak su nove antene stavljene na rusevine. Uzasno.
Ipak sa druge, juzne strane, seli smo na proplanak i rucali. A pogled odatle je predivan.
1496 m iznad nivoa mora :) Lepo, ali trebalo je krenuti dalje. Raspremili smo ostatke hrane. Razgledali smo okolinu na vrhu. A onda shock. Pronasli smo deo projektila NATO-a.
Da ocigledno je da ima mnogo onih koji mare za turiste i posetioce ali i planinu...
Spustili smo se sumskom stazom. Uz put smo naleteli na necije koze. Skoro da smo strcali niz planinu. Od prvih kuca, pratio nas je neki pas. Bio je zanimljivo drustvo do domacinstva u Kuzeljevicima (selo Stublo). Dosao je u sukob sa paunima koji su ga oterali.
Ispricali smo se sa domacinima kod kojih smo stali da natocimo vode. Ostalo je jos 6 km do manastira Uvac i 20 do Priboja. Nismo imali vremena za zadrzavanje. Vec je bilo 16 casova. Stigli smo oko 18 casova manastir Uvac. 5 km pred manastir nema kuca i naseobina.
Manastir je bio pust. Monaha nije bilo nigde, niti njihovog automobila. Tu je bio samo manastirski macak :)
Presli smo Uvac i krenuli uz Bukov potok ka Crnom Vrhu. Nedugo nakon polaska uhvatio nas je mrak. Nista neobicno, bilo je i mesecine. Prijatno drustvo, vesela atmosfera.
U 20 casova smo izasli na Crni Vrh. Svuda oko nas svetla, stize i signal za mobilnu telefoniju i gomila propustenih poziva. Bili smo umorni, i teze smo se spustali. Zastajali smo na svakih kilometar da se malo odmorimo. Stigli smo tek u 21h i 30 minuta kucama.
Vise fotografija ovde
No comments:
Post a Comment