Ponovo su nam rekli da se na recepciji neko zalio na nas, i da kako smo krenuli mozemo da izletimo iz hotela. Mislim da ce mi ovaj recepcioner ostati u dugom secanju u losem pamcecnju.
Po zavrsenom dorucku, autobus nas je prebacio u Christianshavns gymnasium, jedna od najpoznatijih kopenhagenskih gimnazijia. Ucenici u Danskoj imaju potpuno besplatno skolovanje, zahvaljujuci porezima o cemu sam pisao u prethodnim postovima.
Docekali su nas domacini koji su nam podelili program tog dana u gimnaziji. Verovali ili ne, mnogi misle da smo jos pod imenom Jugoslavija pa su napravili letke u obliku jugoslovenske trobojke. Cak mislim da su nam odsvirali i "Hej Sloveni" :) Mi se na to nismo ljutili. Nasi domacini su ipak veoma ljubazni. Zatim su nas odveli u jednu halu u kojoj su nas docekali ucenici njihove skole, pozdravili nas. Neke smo dan ranije upoznali. Podelili smo se u grupe od po 4 ucenika i otisli kod svakog odeljenja na 2 casa.
Prvi cas smo mi drzali. Cilj tog casa je bio da im pricamo o Srbiji, zivotu mladih, provodu... Niko nije znao od njih gde se Srbija nalazi. Neki su imali pribliznu ideju da je to negde dole... Neki od njih imaju i prijatelje sa Ex-Yu prostora. Pricali smo im kako to izgleda biti mlad u Srbiji, o nasoj zemlji. Ali imali smo i raznih pitanja. Neka od njih su bila: Da li se slazemo sa nezavisnoscu Kosova (licni stav), da li izlazimo i do koliko ostajemo, da li imamo gde da izadjemo, sta se slusa kod nas ... Najjace pitanje je postavio neki lik, pita 'ladno: "What is masinistbravar?"
Umro sam od smeha. Jedno 5 minuta sam se smejao. Onda mu kazemo da je to jedno od zanimanja u Srbiji. Da je Tito bio bravar i da je bio predsednik Jugoslavije skoro 40 godina. Ovi ucenici su se pokidali od smeha. Taj prvi cas se zavrsio. Mi smo imali rucak (sendvici), a zatim se vratili u nase razrede i otisli s njima na po 2 casa. Prvi cas na kome smo bili je matematika. Niko mi nece verovati, ali oni rade razlomke u 1. godini drustvenog smera. Mnogi imaju probleme da rade sabiranje i oduzimanje razlomaka. Doslo nam da od muke molimo da izadjemo.
Dobili smo jos pre casova u toku posebnog predavanja kako izgleda obrazovni sistem u Danskoj. Sto se srednjih skola tice, ucenici sami biraju cime ce da se bave. Neke stvari su obavezne, poput 2 strana jezika. Dok druge zavise od vasih afiniteta. Ako vise volite jezike ili drustvene predmete, onda ste duzni samo jednu godinu da otkacite matematike, ostale prirodnjacke predmete isto cini mi se jednu godinu a posle toga su to izborni predmeti (kursevi) koje mozete da pohadjate. Skola se zasniva na anti-autoritarnom sistemu. Sto cemo mi primetiti na casu. Profesor nema pravo da vas izbaci sa casa.
A sada uzivo nas utisak. Ljudi donesu novine na cas. Citaju, resavaju sudoku. Matematicar pridje i zatvori novine, nastavi dalje, ovi ponovo otvore. Nema skrivanja mobilnog telefona na casu, kucaju se poruke. Ukoliko pak pitate da izadjete, to shvataju kao ometanje casa. Mada sistem je dobar. Nema tu ometanja casa od strane drugih ucenika. Isto tako ukoliko vam treba pomoc, profesor je tu da radi sa vama. Ukoliko ste zainteresovani i ide vam neki predmet, profesor ce veoma rado da vam pruzi podrsku i pomoc. Mnogi ucenici pored redovne skole, rade i zaradjuju dzeparac.
Posle matematike imali smo s njima cas biologije. Tu smo imali problem sto nismo razumeli do kraja sta njihova profesorica prica. U sustini bilo je nesto vezano za sex i hormone. Ovi nasi Danci da popadaju od kikotanja, mi nista :)) Videli smo im i udzbenike, moram priznati da je ono dobro zamisljeno. Nema tu suvisnih stvari. Jedna lekcija nije duza od jedne stranice. Tu je najbitnije sto treba da znate. Casovi su traju po 1 sat. Pauze su kratke tako da nemate vremena da uzinate, vec to radite na casu.
Tako se zavrsio nas taj prvi dan u Chrisitanshavns-u. Imali smo posle toga posetu danskom ministarstvu spoljasnjih poslova. Lepo su nas docekali. Pricali su nam o EU, kako izgleda biti clan, funkcionisanje... Nismo znali, ali i mnogi Danci su se opirali ulasku u Evropsku ekonomsku zajednicu, koja je kasnije izrasla u EU. Imali su referendum i ideja u ulasku je jedva pobedila. Za sva vazna pitanja koja se ticu zemlje, vlada organizuje referendum. Saznali smo da u nasoj zemlji ima poseban tim koji radi sa nasom vladom na usaglasavanju nasih zakona sa zakonom EU. To je negde oko 18 000 listova koje treba usvojiti ili oko 15 km.
Dansko ministarstvo spoljnih poslova je aktivno skoro svuda po svetu. Cak su neke projekte finansirali u Nisavskom regionu. I oni su u NATO-u. Povukli su svoje vojnike iz Iraka. Imaju vojnike u Avganistanu, nekoliko njih u Bosni i na Kosovu. Kao i 2 pripadnika u SAD-u.
Sami Danci kao nacija su veoma skromni. Oni za sebe nikada nece reci da su vazni u ovome ili onome. Recimo kada smo hodali po Kopenhagenu, neka devojka je prosla pored nas. Tada nam je Matilda rekla da je to najpopularnija danska pop pevacica. Jedino smo se mi okretali za njom. Oni ne vole pompu i razmetanje. Inace u Kopenhagenu imaju mnogo biciklista. Cak nekada mozete videti premijera ili ministre kako se voze biciklom do sednice u parlamentu i to bez telohranitelja i neke bojazni. Kazu da u saobracaju, mozemo da zaginemo samo od biciklista posto zaista brzo voze.
Moram priznati da mi se takvo ponasanje najvise dopadalo. Veoma cenim kada neko ne voli da se razmece u necemu. Imali smo taj dan i posetu nacionalnom muzeju. Bili smo na koncertu klasicne muzike. U Danskoj, vlada je donela uredbu da u svim muzejima bude besplatan ulaz. Cilj im je da ljudi sto vise steknu na svom kulturnom usavrsavanju. Moram priznati da po onome sto sam ja video, dobro im ide. Imali smo koncert klasicne muzike i sala je skoro do kraja u muzeju bili ispunjena. Operska pevacica je pevala izvod iz dela Rahmnanjina na ruskom. To sam razumeo :) Inace svi oni su nas pre pocetka pozdravili. Bili su upoznati da su ucenici iz Srbije sada u Danskoj, da smo dosli na koncert. I dobili smo veliki aplauz :)
Vratili smo se pesice u hotel na veceru, i time se zavrsio onaj radni deo naseg dana. Neradni deo je poceo posle vecere.
Cetvrtak, 3. april
Ovaj put nas je ispred gimnazije docekao cudan prizor. Svuda polupane flase, razbijena stakla, paljevine kontejnera i plasticnih kanti... Dobili smo sturo obavestenje da su bili neki nemiri, da su neki protestvovali ali da ce nam u skoli objasniti vise.
Nasi domacini u skoli su nam rekli da je policija pokusala da napravi raciju u Kristijaniji, medjutim ovi su pustili psa na policiju. Policija je upucala psa, a onda su izbili nemiri. Da malo pojasnim. Kristijanija je stara napustena vojna baza u koju su se naselili hipici, metalci, rasta bla bla. Oni ne placaju poreze Danskoj, izbegavaju da budu clanovi drustva i zive svojim zivotom tu. Sada tu vec zive i njihovi potomci. To je kritican deo grada, u njemu ce vam ponuditi marihuanu koju mozete kupiti. Cak imaju i oglasne table :) Zabranjeno je fotografisanje Kristijanije i nije bas preporucljivo smetati im tamo. Nasi domacini iz skole su nas proveli tuda. Moram priznati da me to naselje podsetilo na neke delove Priboja. Svuda bare, nema ni betona ni asfalta, prljavstina na svakom koraku. Potpuno odudara od celog Kopenhagena.
U skoli smo sada razmenjivali vise utiske o svemu. Neki od ucenika Christianshavns gimnazije su trebali da putuju u Krusevac naredne nedelje. Zanimalo ih je da cuju o Srbiji i nama. Pevali smo. Imali smo cafe Srbija, gde su prvo njihovi ucenici iz specijalizovanih muzickih odeljenja svirali. Tacnije svirali su njihovi bendovi. Ono zaista izgleda profesionalno, ali i mi smo malo pokazali duha.
Nekoliko nas je uzelo da igra basketa s Dancima. Iskreno, demontirali smo ih. U jednom trenutku smo vodili 25 - 0. Doslo je dotle da smo odbranu igrali s rukama u dzepovima, na kraju smo ih pustili da daju kos. Kada su nam dali kos, dobili su veliki aplauz i jos vece demontiranje :))
Posetili smo i anglikansku crkvu kao i kriptu u njoj. Onaj svestenik u njoj je cool covek. Jos uvek zivi kod roditelja :) Inace mogu da blagosiljaju homoseksualce. U crkvi imaju zurke za mlade petkom, on je u skolskom odboru. Ne teraju mlade uopste veri. Trude se da ipak budu tu u oblikovanju njihove licnosti. Najbolji primer toga mi je bio kada je ucenik koji je posao s nama seo u crkvi za klavijaturu i svirao Brajana Adamsa. Inace svestenik hvali pravoslavnu crkvu iz razloga sto je uspela toliko dugo da ostane nepromenjena i da deluje u skladu sa svojim principima. Znao je i za vladiku Nikolaja Velimirovica.
Videli smo i neke od najstarijih zgrada u Kopenhagenu (jos iz 1700. godine!) i oni i dalje zive u tim zgradama. Nemoguce je videti neku novogradnju u Kopenhagenu. Stanovi su dosta skupi, ali ukoliko nemate novca za stan, drzava vam obezbedjuje socijalni stan. Danci ne stavljaju zavese na prozore (koji su veliki), razlog tome je sto nemaju mnogo sunca tokom godine.
Imali smo posle toga i rastanka s njima, dosta slobodnog vremena koje smo mogli da iskoristimo za shoping po Kopenhagenu. Bio sam dovoljno srecan da uletim u sred demonstracija Danske komunisticke partije. Lepo je sve to dimilo. Iz nekih kamioneta (poput TAM-a XD) dj-evi su pustali muziku. Iskreno umro sam od smeha. Steta sto oni to nisu imali ranije :P "Kataklizma komunizma XD".
Uvece smo isli u bioskop i gledali film "Jumper". Iskreno film je trash kao i svaki novi holivudski. Meni je veci dozivljaj od filma bio odlazak u wc nakon njega. A i kako ne bih kada sam namerno ubijao sebe ogromnom casom koka kole XD
Nastavice se ...
5 comments:
Ta sloboda u njihovim školama je mnogo velika glupost... Da dopustiš da ti učenik razgovara telefonom na času, doručkuje, itd. Ja to ne bih mogao. Zato su toliko malo i obrazovani. Kad oni u 1. razredu srednje uče razlomke... Šta li će Danska sa matematičarima, gde će da ih nađe? Ko će da predaje matematiku dancima? A to je najpoznatija gimnazija u Danskoj...
Sa druge strane, to i nije loše jer oni učenici koje ne interesuje matematika jednostavno ne moraju da dolaze na časove. Nee ometati makar. Jer ako krenu da ometaju, a profesor ih ne može izbaciti sa časa, to je već žešći problem.
A i ovo sa crkvom mi je glupost... Nije to crkva. Takva Crkva je prsla skroz... ;)
E, i meni se jako sviđa to što možeš videti premijera i sl na biciklu, beztelohranitelja itd.
Mene taj nacin rada jako podseca na rad u Petnici. Problem je samo sto je to idealan nacin rada za zainteresovane ucenike....
Dule, radilo se o jezicarima. Ja mislim da ovo nije lose. Prvenstveno sto nas u skoli ubijaju gomilom nepotrebnih stvari. Profesor smatra da je ta skola zbog njega a ne zbog ucenika. Ovako profesor mora da odrzava stalan kontakt i ima feedback od ucenika.
I ja bih voleo da izbacim gluposti koje ne zelim da ucim. Da i ja zelim da ucim samo jezike i da sam drustvenjak, sigurno ne bih sebe terao dalje od trigonometrije sto se matematike tice.
Na kraju uvek se zapitam sta ja mogu sa znanjem o clankovitim glistama?
Tako da je Maric u pravu za komentar :)
Pročitah sva 3 posta odjednom, uglavnom, svaka pohvala, zaista :)
Sviđa mi se stil; znaš, ako već nećeš memoare, mogao bi pisati ..hmm.. putopise ili bi čak mogao raditi one turističke letke :P
I da, imaš odlično pamćenje (sudeći po detaljima koje navodiš).
Nek da Bog sreće i zdravlja i više putovanja u EU.. :P
Pozdrav.
Mislim da je našobrazovni sistem što se tiče gradiva najbolji na svetu, ali poslednjih godina (možda 10, možda 20, možda mnogo više, zavisi kako ko shvati) sve više pada. Pada zato što ovi u ministarstvu zbog većine učenika smanjuju gradivo (npr. u matematičkim smerovima se čak i matematika smanjuje) jer su ti učenici lenji i teško im je da uče, a to je sve poteklo od toga što je učenicima dato da učestvuju u kreiranju obrazovnog sistema na taj način da je danas došlo do toga da profesori i njima nadređeni ne mogu ništa da promene ako se učenici ne slažu, a učenici se, naravno, ne slažu jer nikog ništa ne interesuje i svi bi samo što lakše da prođu jer je takav poprirodi srpski narod.
Ima najbolji obrazovni sistem, ali džaba, kad većina to ne ume da ceni. Tako je i sa ostalim stvarima u zemlji...
Post a Comment