Upoznaj Evropu u Danskoj (4)

Zavrsni post o ovom putovanju.

Petak, 4. april

Predzadnji dan naseg boravka. U pola 9 (ovako zapocinjem skoro svaki post zar ne?) su nas deportovali u danski parlament (Folketinget). Lepo zdanje, videli smo i kraljicinog konjusara. Onda nas je domacica, inace bivsa predsednica parlamenta, provela kroz parlament. Prisustvovali smo otvaranju sednice. Tacno u 10, parlament je zapoceo sa zasedanjem. Samo 4-5 poslanika je bilo. Kraljica prisustvuje samo prvom zasedanju u toku godine. Rekli su nam da svi vole kraljicu. Zivi izolovano od ostalog dela sveta, vrlo je obrazovana i rado prima goste.



Verovali ili ne, kraljica jedina ne placa porez. Porez joj placa parlament, a platu sama zaradjuje (tacnije od dnevnica kada je prima drzavnike itd).

Najzanimljivije mi je bilo kada nas je jedan od osoblja parlamenta vodio (crnac) kroz parlament i objasnjavao istoriju. Imao sam tezu i kladio se sa Venesom da svi crnci gotive Tita. Guess what? Bio sam u pravu :P

Onda nas je ponovo domacica preuzela u jednu konferencijsku salu gde su nam pricali o Danskoj i parlamentu. Kod njih Grenland i Farska ostrva imaju specijalan status. Grenland (koji ima oko 35 000 stanovnika) je pokusao i par puta da se otcepi od Danske. Zapravo Vlada zavisi od podrske poslanika sa Grenlanda, i vladu trenutno cine liberali i konzervativci (tacnije vec nekoliko godina). Zadovoljni su svojom vladom.

Potom u 12 casova rucak u parlamentu. Nisu hteli da nam kazu da su u isto vreme na rucku bili ministri ekonomije, prosvete i zdravlja i da su vodili veoma vazan razgovor. Znali bi da bismo ih ometali :P

Kontrola za ulazak u parlament je veoma rigorozna. Nema fotografisanja, pretresaju vas do gole koze, cak i mobilne telefone morate pod obavezno da iskljucite, nalepite neke trake na sebe XD

A onda smo otisli u posed Srbije. Tj. posetili smo ambasadu Srbije (i Crne Gore) u Danskoj. Nas ambasador nije tamo, pozvan je na konsultacije u Srbiju. Danska je priznala nezavisno Kosovo, a onda se nas ambasador povukao. Ostalo je tehnicko osoblje. Na zgradi stoji jos tabla "Ambasada Srbije i Crne Gore". Verovali ili ne, u Kopenhagenu ima vise Crnogoraca nego Srba XD. Zgradu je dobio Josip Broz Tito na poklon jos pedesetih godina 20. veka jer je bio u dobrim odnosima s Dancima.



Kada smo usli u ambasadu, docekali su nas kolaci i sokovi. Ulazimo i odmah trcimo ka njima kao da ih u zivotu nismo jeli. A onda obracanje nasih domacina, nesto ukratko i onda na kraju zavrsavaju sa recima: "Sada vas pozivamo da se posluzite sokovima i kolacima". A na tanjirima skoro da nema kolaca hahaha.

Uzivao sam i u razgovoru sa konzulima. Ovako covek sazna i kako izgleda i njihov zivot tamo. Zale se da su stanovi uzasno skupi (mada se i Danci na to zale). Pricali smo i o situaciji u Srbiji. Dvoriste iza ambasade je predivno. Mogao bih onde ceo dan da uzivam. No, mi smo time zavrsili zvanican deo posete institucijama u Danskoj. Poceo je povratak u hotel. Tacnije u hotel je mogao ko je hteo, imali smo jos 4 sata do vecere i isto toliko slobodnog vremena. Dusan Dimic i ja smo ga iskoristili da potrazimo neke knjige/biblioteku. Ispalo je da smo se zeznuli, ali bar smo obisli jos poneki deo Kopenhagena i vozili se u prevozu. Zanimljivo mi je da svi znaju engleski jezik.

Kupio sam neki fancy dvogled za planinarenje, i testirao vec u povratku :) Bilo je i nasih ljudi tamo u Kopenhagenu. U povratku u centar grada. Izasli smo na stanici u blizini Tivolija (gde je i glavna zeleznicka stanica). Razmenili nesto eura u danske krune. A onda shoping XD Usput smo naisli na neku staricu koja je valjda ranije zivela na Dusanovcu (Bg). Ova zena se odusevila.

Ne znam kako su se oni ljudi osecali kada im oko 30 osoba pohrli u radnju da kupuje. Ali vidim da oni veruju kupcima. Nema nikoga da vas osmatra hocete li nesto ukrasti (ako uradite to jadni ste). Primetio sam i ogroman broj Kineza tamo, oni cak drze i radnje u centru Kopenhagena za kupovinu suvenira. A sto se garderobe tice, nisam veliki strucnjak za to. Primetio sam da su cene skoro iste (ali zato sto su bile na snizenju u Danskoj). Oni kojima sam kupio neku majicu kazu da su extra kvalitet XD U povratku iz kupovine naletimo ponovo na ovu staricu. Prodaje ruze i moli nas da uzmemo jednu. Ajde da ucinim zeni uslugu kupim dve. Dajem zeni 20 kruna, samo ona u centru Kopenhagena krene da se dere: "Zivela Srbija, zivela Srbija". A onda joj ja patriotski vratim :))

Najdraze mi je kada sam naletao na Bosance. Prvo kada smo Ivan i ja, jedno vece udjemo u "7eleven" (lanac prodavnica) i pitamo prodavca gde mu se nalazi tamno pivo. A onda pocnemo da razgovaramo na cistom srpskom. U radnju ulazi zatim Jovana (Milic) i ovaj tip joj kaze: "To idu da piju?". Covece koji shock XD Ispricah se s njim. Po naglasku sam primetio da je negde iz zapadne Bosne. Rece da je Hrvat iz Tuzle, izbegao za vreme rata. Pitam ga sta da uzmem od te hrane tu. Kaze mi on iskreno: "Brate ovde je sve sr..e, uzmi ovaj hotdog on na nesto lici, a od priloga, sve je usra.o, uzmi majonez mada ni to ne lici na majonez". Bio je u pravu XD

Onda sam jedne prilike naleteo na jednog tipa iz Bijeljine. On se odusevio, jos kada je cuo da sam iz Priboja. I on je takodje izbegao za vreme rata. Zivi u Malmeu ali radi u Kopenhagenu. Kaze da su cene mnogo vece u Kopenhagenu, ali da je u Svedskoj sve jeftinije. Dao mi je savet da se cuvam od dzeparosa. Posle sam upoznao njegovu zenu i sina.

I jos jedan "domaci" lik je bio Mirsad u eXperimentarimu-u. On je poreklom iz Srebrenice. Zavrsio je psihologiju, sada radi u eXperimentarium-u. Vrlo ugodan sagovornik.

Posle vecere su nam Ceca i Dubravka podelili sertifikate. Imali smo i svirku za kraj. Prvi bend koji je svirao je bio dobar. Pivo u tom baru kosta 50 kruna (nesto oko 7 eura), krigla Tuborg piva.
Drugi bend je po meni bio cist ocaj. Dva bubnjara, pevac i jedna klavijatura. Covece, to je vise neka electronica...

Sutradan svi neispavani. Zadnji nam je dan... Idemo u veliki trzni centar u kupovinu. Jedino me je zanimala planinarska oprema. No sve je to za mene bilo skupo a u torbama vise nisam imao mesta...

Vratili smo se na rucak. A onda pokupili stvari, pozdravili se sa Matildom i autobusima krenuli put aerodroma. Usput, nekako sam najvise vrteo pesmu Azre - Men' se duso od tebe ne rastaje.

Nije važno odakle sam
Sve dok znadeš kuda putujem
Deralo me sedam mora
Gorka kora ljute nevolje

To što brodi ne mogu da prevale
Čovijek umije

Men' se dušo od tebe ne rastaje

Tamo gdje se vali lome
Ostavljaju prostor otvoren
Ispada se vrlo lako
No se zato teško uspinje

Moj se napor odbija od stijene
Hridi kamene
Men' se dušo od tebe ne rastaje

I wouldn't have believed it
You want me to poetry you do
Speeking freely enyone
Who studies us from various points of view
Will find that we resemble mildew in
Ever'thing we do
Sorry babe it's the way how you treat me too

Stigli smo na aerodrom oko 17h u subotu 5. aprila. Nas let je kasnio nekih 2 sata. Smarali smo se cekajuci. Obisli smo duty free shopove. Mene nista nije zanimalo. Bio sam umoran i tuzan...



A onda usli smo u avion negde oko 19 i 30. A avion je krenuo u 20 casova. Covece nije mi se ostavljala ta Danska, ni meni ni drugima. Jednostavno sam hteo da sto duze ostanem tamo. Prvi kontakt ponovo sa Srbijom. U avionu su delili "Danas" i nisam imao volje da ga citam. U Srbiji sigurno nije bilo nista novo. Stigli smo u 22 casa na aerodrom. Svi mi smo bili tuzni, neki su plakali. Nije nam se rastajalo od drugih.



Ceca je oznacila kraj tako (morao sam 5 minuta da je nagovaram) sto je uzela pistaljku i za kraj zviznula iz sve snage.

Stekao sam neke nove prijatelje i mnogo drage osobe:
Kaća, Sanja, Željka, Rejhan, Venesa, Aca bg, Aca tromedja, Djole Valjevo, Dea, Dušan, Djole iz Velike Plane, Jovana Milić, Maja, Milena, Mirko, Uroš, Živan ...

Eto... Men' se duso od tebe ne rastaje.