Radi se o vanserijskom genijalcu i jednoj zanimljivoj licnosti. Ovaj blog bice mix mog teksta sa Viva fizika i takmicenja od prosle godine kao i nesto novih delova nastalih nakon citanja Fajnmanovih knjiga.
[Viva fizika]
U porodici Beloruskog emigranta, Melvila Fejnmana, 11. maja 1918. godine u Far Rokveju, rođen je dečak koga su nazvali Ričard.
Ričard Fejnman (Richard Philips Feynman) je jedan od najvećih fizičara 20. veka, ličnost čiji se rad u fizici ne može posmatrati bez dodira sa njegovim životom. Retko je naći primere u nauci kao što je Fejnman. Naučnike koji su u fiziku ugradili humor i jednostavnost, a ipak veliki napredak.
Melvil Fejnman koji je imigrirao iz Minska, i sam se zanimao za nauku. Nažalost nije imao mogućnosti da se njome bavi. Ipak Melvil, koji je pravio uniforme u Njujorku, je razvijao dečakov interes za nauku. Tek u trećoj godini mali Ričard je po prvi put progovorio a pre toga zadao puno briga svojoj majci, Lusi. Od majke je nasledio osećaj za humor. Još u detinjstvu popravljao je radio aparate. Nakon popravke jednog od njih, srećni vlasnik je tvrdio da je Fejnman radio popravio razmišljanjem.
Ozbiljnost i znanje je nasledio od oca, koji mu je svako veče pred spavanje čitao odeljke iz enciklopedije Britanike.
[Viva fizika]
Zanimljivo je recimo kako je Fajnman od malih nogu stekao utisak o velicinama, razumeo je koliko moze da bude mali i veliki u svetu. Citiram primer (Richard Faynman - Pleasure of finding things out):
Tyrannosaurus in the Window
... "Ova stvar je 25 stopa visoka i glava je preko 6 stopa" onda bi stao i rekao "Da vidimo sta to znaci. To bi znacilo da ako on stoji ispred dvorista, bio bi dovoljno visok da stavio svoju glavu kroz prozor, ali ne sasvim, jer glava mu je dosta sira i razbio bi prozor pru ulasku".
Sve sto smo citali pretvarano je najbolje sto smo mogli u neku realnost pa sam naucio da sve sto citam pokusavam da shvatim sta to stvarno znaci...
[Viva fizika]
Ričard Fejnman je bio jedan od najboljih učenika u školi. Na takmičenjima iz fizike u školama gde je Fejnman bio kapiten ekipe, njegova škola je uvek pobeđivala.
U sedamnaestoj godini odlazi na MIT. U toku 4 godine školovanja na MIT-u, Fejnmana su pratili razni događaji. Ipak spomenućemo jedan događaj koji je sam po sebi smešan. Fejnman je voleo da pravi parodije na velika književna dela, tako da je recimo umesto dela Hakslija „On a Piece of Chalk“ Fejnman delo pretvorio u „On a Piece of Dust“. Ipak problemi su nastali kod Geteovog „Fausta“. Mladi Ričard nikako nije mogao da napravi parodiju na delo pa je potražio savet od članova bratstva. Rekli su mu da napiše bilo šta za temu, i on je naravno pisao o granicama nauke. Onda su mu za predlog dali da to ubaci u svoj esej o Faustu. Nevoljno se složio i ubacio pola eseja o granicama nauke kao esej o Faustu. Profesor mu je dao vrlo dobru ocenu, razlog zbog koje nije dobio odličnu ocenu je bio kratak zaključak.
[Viva fizika]
E sada, smatram da je greska sto sam navodio koliki mu je IQ, jer je to nebitno za coveka kao sto je Fajnman. Ima tu komicnih dogadjaja posebno onih kada je Ricard bio na MIT-u. Odatle sa jedne cajanke na Prinstonu i naziv kasnije knjige sa njegovim dogodovstinama - Surely You're Joking Mr. Feynman (Sigurno se salite gospodine Fajmnan). Koliko je meni poznato ova knjiga nije prevodjena na srpski (srpsko-hrvatski) jezik. Fora je bila kada bi se neko nasmejao sa he-he-he-he nije znacilo kao smeh vec kao socijalna greska.
[Viva fizika]
Nakon MIT-a odlazi na Prinston. 1942. godine, Fejnman doktorira na principu naizmeničnog dejstva. Njegovo prvo predavanje je imalo odjeka, pa su na predavanju prisustvovali i Albert Ajnštajn, Volfgang Pauli i Džon Fon Nojman. Nakon doktorata uključuje se u projekat Mehnetn. Tvrdio je da je jedini posmatrao eksploziju u Triniti testu bez zaštitnih naočara, i to sve je posmatrao kroz vetrobransko staklo kamiona. Jedan od direktora na Menhetn projektu je voleo da maltretira naučnike gomilom papirologije, ipak Fejnman je pronašao način da provaljuje u njegove sefove i ostavio mu je poruku nakon provale. Tada je direktor postavljao sve veće i veće sefove, a Fejnman bi ih svaki put obijao i ostavljao mu poruku.
[Viva fizika]
Tokom njegovog rada na projektu Menhetn, njegova zena umire. Sto se sefova tice, jednostavno je provalio kako uci u jedan. Manje vise, posle svi sefovi su bili slicni za otvaranje. Zanimljivo je bilo da je on imao niz srecnih okolnosti da otvori vecinu sefova. Koliko je to ludo bilo jeste recimo, neko zapise broj Pi na papiricu, shvatio je da se mozda radi o nekoj sifri. Fajnman kasnije isprobava jos neki od prirodnih brojeva (i uzima broj e = 2,73...) i uspeva mu da otvori sef.
Uspeo je da provali bezbroj puta u sef porucnika koji je imao tajne dokumente vezane za projekat Menhetn. Kada je provalio u sef ostavio je poruku - Obijac sefova Fajnman - LA4312. Onda zatim u naredna dva sefa koji su imali iste kombinacije ostavio je poruke: "Ovo nije bilo teze otvoriti nego druge - Uvidjajan tip" i "Kada su sve kombinacije iste, onda nista teze od prethodnih - Isti momak".
[Viva fizika]
Po završetku rata prelazi na Kornel univerzitet, gde se sastaje sa Beteom zbog rada na kvantno mehaničkoj prirodi. Brzo napušta Kornel, i prelazi na Kalteh nakon mnogo nedoumica i ponuda sa obe strane.
Fejnman i bongo bubnjevi
Tokom rada na Kaltehu, Ričard Fejnman se pozabavio sledećim problemima:
Kvantnoj elektrodinamici. Za ovu teoriju je dobio Nobelovu nagradu za fiziku 1965. godine. Ova teorija je poznata po veoma tačnim predviđanjima. Radio je na razvijanju funkcionalne integralne formulacije kvatne mehanike, u kojoj razmatra svaki mogući put od jednog stanja do drugog, a krajnji put je suma svih mogućnosti.
Fizika superfluida super ohlađenog helijuma, je oblast koja se bavi superfluidima (tečnim helijumom) koji pokazuje nepostojanje viskoznosti.
Model slabog raspada, koji pokazuje da je struja u procesu kombinacija vektora i aksijala.
Fejnman je poznat i po Fejnmanov dijagramima. Ovi dijagrami su doprineli razvoje kvantne elektrodinamike (QED) koja se bavi interakcijom nuklearnih čestica.
[Viva fizika]
Dosavsi na Kornel, isao je na studentske zabave. Tada bi zamolio i neku devojku za ples. Ova bi pristala a onda bi ovako tekao (R. P. Feynman - Surely You're Joking Mr. Feynman (The Dignifed Professor):
"Plesao sam sa drugom devojkom a onda su ponovo dosla uobicajena pitanja: "Da li si student ili diplomac?" (Tamo je bilo dosta studenata koji su izgledali starije jer su bili u armiji).
"Ne, ja sam profesor."
"Oh, profesor cega?"
"Teorijske fizike."
"Pretpostavljam da si radio na atomskoj bombi."
"Da. Bio sam u Los Alamosu za vreme rata."
Ona bi rekla: "Ti prokleti lazovu!" i odsetala.
Ovo mi je ozivelo odlicnu ideju. Sve je objasnjavalo. Govorio sam svim prostoumnim devojkama, glupu istinu, i nikada nisam znao u cemu je bio problem.
...
Onda sam pokusao da izbegnem sva ova pitanja, i to je imalo suprotan efekat:
"Da li si nov ovde?"
"Pa, ne."
"Da li si diplomac?"
"Ne."
"Sta si ti?"
"Ne zelim da kazem."
"Zasto ne zelis da nam kazes sta si?"
"Ne zelim..." i onda bi nastavile da razgovaraju sa mnom!
Zavrsio sam sa dve devojke kod moje kuce, i jedna od njih mi je rekla da ne bih trebao da se osecam neugodno zato sto sam nov; bilo je mnogo momaka koji su u mojim godinama zapocinjali koledz; i to je bilo stvarno u redu. One su bile na drugoj godini i bile su pomalo materinski nastrojene, obe. Radile su mnogo na mojoj psihologiji, ali nisam zeleo da dobijem izopacenu situaciju i neprihvatljivu, pa sam ih rekao da sam profesor. Bile su veoma uznemirene jer sam ih nasamario. Imao sam gomilu problema dok sam bio profesor na Kornelu.
"
Jedan od odlicnih primera je kada je medju prvima zahtevao dolar od narednika jer se odrekao svog patenta u zamenu za jedan dolar. To su svi smatrali formalnoscu i niko se nije obazirao na taj deo, niko osim Fajnmana, kada je posle razglasio da je dobio dolar. Svi koji su dali patent su takodje trazili jedan dolar od narednika.
Neko vreme je i proveo u Brazilu. Tamo je naucio da svira bongo bubnjeve. Pre odlaska je poceo da uci portugalski, sto je za proizvod imalo jos dodatnih avantura. Pozvan da odrzi predavanje u brazilskoj akademiji nauka, svi (pa cak i Brazilci) su drzali na engleskom. Onda je Fajnman rekao da ce da prica na portugalskom. Fajnman je bio prvi koji u toj akademiji odrzao predavanje na portugalskom.
Njegova knjiga Kvantna elektrodinamika (QED) je jedna od najboljih naucnopopularnih knjiga, nazalost ni ona nije prevedena na srpski...
[Viva fizika]
Nobelovu nagradu je podelio zajedno sa Švingerom i Tomonagom. Slikovito se kaže da je Tomonaga pokazao da problem može da se reši, Švinger je pokazao da on može da ga reši, Fajnam je pokazao da svako može da ga reši.
[Viva fizika]
1965. godine je dobio Nobelovu nagradu za fiziku.
Ovo je jedan od meni najboljih delova njegovog zivota, ne zbog nagrade, nego zato sto ovde dolazi do izrazaja pravi njegov duh.
Da je dobio nobelovu nagradu, saznao je od novinara koji ga je zvao rano ujutro da mu javi i cestita. Fajnman mu samo spusta slusalicu. Kada ga ponovo zove da mu kaze, odgovor je samo: "Yeah" i spusta mu slusalicu. Sam Fajnman nikako nije zeleo nagradu, zeleo je ako je ikako moguce da je ne primi.
Kako sam Fajnman u intevjuu za BBC i emisiju o njemu kaze:
"Ne volim odlikovanja. ... Nagrada je u zadovoljstvu pronalazenja stvari ... Znam da veliki broj fizicara koristi moje radove, meni nista drugo i ne treba..."
http://www.youtube.com/watch?v=Sk8TVopOBGE
Ceo intervju pogledajte na linku iznad
Fajnman je jedan od zacetnika nanofizike. U svom predavanju 29. decembra 1959. godine pred americkim drustvom fizicara, naznacio je da buducnost lezi u miniaturizaciji: Kako enciklopediju Britaniku smestiti na vrh ciode.
[Viva fizika]
Za vreme boravka na Kaltehu napisao je i seriju predavanja iz fizike za studente (Lectures on Physics). Tvrdio je da ne postoji problem koji se studentima ne može prikazati i olakšati njegovo rešavanje. I danas je to delo jedno najpopularnijih među studentima fizike. Njegovi studenti su se bukvalno otimali za delić njegove pažnje.
Feynman Lectures On Physics
1986. godine bio je u komisiji koja je ispitivala nesreću spejs šatla Čelendžer (Challenger). Njegov zaključak se potpuno razlikovao od zaključka radne grupe. Nakon mnogo povlačenja njegov zaključak je dodat u konačnom reportu.
[/Viva fizika]
Kao sto se da videti, jos jednom Fajnman na delu. Trebalo je dosta hrabrosti i upornosti da Fajnman iznese na konferenciji za stampu i svoje vidjenje nesrece, posto je on bio jedan od 12 clanova. (Vise o ovom delu mozete procitati u What Do You Care What Other People Think?)
Njegova predavanja sigurno vredi uzeti i citati, ali i uciti fiziku iz njih.
[Viva fizika]
Sam Fejnman je bio osoba slobodnih pogleda na svet. Kada je vlast htela da zatvori toples bar u Pasadeni, on je svedočio na sudu u odbranu toples bara. Tvrdio je da mu toples bar pomaže u radu na fizici. Priznao je da je probao LSD. Za sebe je govorio da su mu hobiji bongo bubnjevi, obijanje sefova, hijeroglifi Maja, računarstvo. Mrzeo je pompeznost.
[Viva fizika]
Fajnman umire 10. maja 1989. godine. Svet biva uskracen za jednog od velikana. Koliki je njegov uticaj na danasnju fiziku? Ogroman. Njegovi radovi o "path integralima" se i danas koriste u modernim scientific computing laboratorijama (kao npr. u Beogradu na SCL-u ).
Nemam idole, licnosti kojima se preterano divim. Ali ovo je covek koji je ostavio veliki utisak na mene dok sam citao njegove knjige i citao o njegovom zivotu. Ovakvih ljudi n treba vise :)
Citati:
Jedan od meni omiljenih i kojih se uvek moram setiti kada nesto radim je
"Za razliku od matematicara, fizicar uvek mora da zna sta da ocekuje od svoje teorije"
Ali tu si drugi
"Fizika je kao seks, daje prakticne rezultate ali to nije razlog zbog koga se bavimo njome".
"Naucite iz nauke da nikada do kraja ne verujete naucnicima!"
2 comments:
Legenda!
He, sviđa mi se post. Zanimljiva kombinacija biografskih i naučnih detalja.. A njegov način razmišljanja mi je jednostavno ZAKON (Kada je vlast htela da zatvori toples bar u Pasadeni, on je svedočio na sudu u odbranu toples bara. Tvrdio je da mu toples bar pomaže u radu na fizici. Priznao je da je probao LSD. Za sebe je govorio da su mu hobiji bongo bubnjevi, obijanje sefova, hijeroglifi Maja, računarstvo. Mrzeo je pompeznost.).
:)
Nemam idole, licnosti kojima se preterano divim. Ali ovo je covek koji je ostavio veliki utisak na mene dok sam citao njegove knjige i citao o njegovom zivotu. Ovakvih ljudi n treba vise :)
Potpis!
Pozzzz...
Fala, zao mi je sto se niko nije setio da na b92@Nauka napise text o njemu... Pored toga, mozda je jos negde moglo da se pise/kaze o njemu i u Srbiji.
Post a Comment