Stize leto

I dok živim život koji nisam birao sam
o suhom vjetru s juga moja duša sanja

Konačno i ovaj rasput da dodje, nekako se odužila ova škola. Manje više sve je OK (tj. tako izgleda). Iskreno nemam baš neku ideju gde bih mogao otići tokom leta. Imam par ekstremnih ideja (koje se kao i uvek graniče sa ludilom) za koje je malo verovatno da će bilo ko pristati na njih. Malo mi je i dosadan ovaj početak raspusta, gubim vreme, nešto malo i pametno uradim. Opet moram priznati da mi je moćno ovako na terasi u mraku, ispod mene mir i tišina.

Ja cujem buku stada, vidim u daljini grad
A tanka slika jave postaje sve tanja

Umesto stada čujem buku grada :) Počeo sam i da sanjarim, onako želim i ja malo negde u sumrak da odem, daleko od "tih divnih ljudi što su zaboravili smijeh". Ne volim da se dosađujem, trebalo bih sada kada imam vremena da planinarim. Možda bih mogao i da odem na ovo planinarsko takmičenje xD

Imao bih mnogo toga da pišem i na ovom blogu, ali kao što sam već ranije pisao, ne želim više da delim neke lične stvari tek tako. Možda je to i lakše napisati nego pričati nekome. Ja onako sada više sve te stvari sa strane posmatram, ne trudim se mnogo da pišem. Pre neki dan sretnem nastavnika srpskog jezika iz osnovne škole, pitao me je da li još uvek pišem kao što sam u osnovnoj. Pomalo se razočarao kada sam mu rekao da ne pišem... Izgubio sam volju da bilo šta pišem. Istina sada kao "mlatim" neke stručne teme na ovom čudu od bloga. Mada nema od toga vajde, biće takvih postova još. Obećavam makar pisaću šta mi se to neobično dogodilo (kao i uvek XD). Biće sigurno takvih događaja i ovog leta.

Btw, pozivam sve zainteresovane da mi se pridruže na kampu preživljavanja u prirodi. Nekih 4 dana i 80 - 100 km planinarenja :)

Prijatno leto,
Milija